Уместо локализације жицом, и потоње отворене хирургије дојке, лекари данас изводе перкутане инцизионе и ексцизионе биопсије ткива дојке користећи навођење дигиталном мамографијом високе резолуције са томосинтезом и аутоматизоване инструменте за биоптирање.
Савршени циљ данашње Мамографије је да у највећем броју открива суспектне промене толико мале да су непалпабилне. Истовремено велика већина тих промена су бенигне, само веома мали број је малигне природе.
Данашњи златни стандард за коначну дијагностику је биопсија. Да би се добила дефинитивна дијагноза потребно је одстранити мали комадић ткива из суспектне зоне и прегледати под микроскопом.
До касних осамдесетих коначна дијагноза ткива непалпабилних промена је подразумевала мамографски навођену процедуру локализације (жицом, карбоном или бојом), после које је вршена хируршка биопсија. Будући да је отворена хируршка биопсија имала велики број недостатака (сензитивност, време, ризици, цена), било је потребно око десетак година да се Hologic појави са првим столом за стереотаксичну биопсију дојке (1992) у односу на прву биопсију иглом у Шведској 1982. Овај савршени сто је осим практичног решења питања вазовагалне реакције пацијента имао клиничку перформансу од 96,1% сензитивности и 100% специфичности.
Тим је 2006 инсталирао тада први (у целом региону бивше Југославије) Hologic дигитални сто за стереотаксичну биопсију дојке, на Институту за Онкологију и Радиологију Србије. Убрзо потом први уређај за вакуумску биопсију дојке на Институту за онкологију Војводине.
Данас наши вакуумски системи за биопсију успешно раде у свим терцијарним здравственим установама које се баве дијагностиком и терапијом рака дојке.